Живот Николе Тесле

Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, селу у Лици које је тада припадало Војној крајини Аустријског царства, а данас је у Хрватској. По јулијанском календару Православне цркве био је 28. јун. Рођен је у парохијском дому, поред цркве Светих апостола Петра и Павла, где је и крштен.

Отац Милутин био је српски православни свештеник. Мајка, Ђука Мандић, и сама свештеничка ћерка, смишљала је справе за кућу, и Тесла је управо њој приписивао свој проналазачки дар. Имао је старијег брата Данета, који је као дечак погинуо кад је пао с коња, и три сестре: Ангелину, Милку и Марицу.

Син српске породице, рођен у данашњој Хрватској: обе земље га сматрају својим.

Милутин Тесла је 1862. премештен у парохију у Госпићу, главном граду Лике, и породица се преселила с њим. Ту је Никола завршио основну школу и нижу реалку.

Госпић се у овој причи враћа изнова: ту се вратио болестан 1873, ту му је 1879. умро отац, а 1892. мајка. Данас град има његову статуу, рад Франа Кршинића.

Похађао је Вишу реалну гимназију у Карловцу, у насељу Раковац, и живео код тетке Станке. Завршио ју је за три године уместо за четири, 1873. Сам је причао да су му огледи из физике професора Мартина Секулића пробудили љубав према електрицитету.

Кад се вратио у Госпић, оболео је од колере и провео је око девет месеци у кревету. По његовом казивању, тада му је отац, који је желео да буде свештеник, обећао да ће га послати да студира технику. Да не би служио војску, 1874. се скоро годину дана крио у планинама код Грачаца.

Године 1875. уписао је Вишу техничку школу у Грацу, данашњи TU Graz, са стипендијом Војне крајине. Прве године био је одличан студент.

Ту је гледао како професор Јакоб Пешл покреће Грамов динамо као мотор, уз варничење на комутатору, и рекао му да се без тог дела може. Професор му је одговорио да је то исто као тражити перпетуум мобиле. Идеја му је годинама остала у глави.

Касније је изгубио стипендију, одао се коцки и у децембру 1878. напустио Грац без дипломе.

Крајем 1878. радио је као технички цртач у Марибору, у данашњој Словенији. Отац му је умро у Госпићу 17. априла 1879.

У јануару 1880. отишао је у Праг и као слушалац похађао летњи семестар на Карло-Фердинандовом универзитету. О њему нема забележених оцена, а отишао је пре краја.

Фотографија на овој страници најранија је позната Теслина фотографија. Има 23 године.

У јануару 1881. стигао је у Будимпешту да ради у телефонској централи Тивадара Пушкаша, где је постао главни електричар.

Једног поподнева у фебруару 1882, како је сам испричао, шетао је Градским парком са пријатељем Анталом Сигетијем и рецитовао Гетеовог „Фауста” док је сунце залазило. У том тренутку угледао је, цео, принцип обртног магнетног поља и штапом нацртао дијаграм у песку.

То је принцип асинхроног мотора на вишефазну наизменичну струју.

У јесен 1882. запослио се у компанији Compagnie Continentale Edison, која је у Европи производила Едисонове динамо-машине и сијалице, и радио је у њеним радионицама у Иврију на Сени, на ободу Париза.

Компанија га је 1883. послала у Стразбур, тада у Немачкој, да поправи електричну инсталацију железничке станице, која је отказала на самом отварању. Ту је у слободно време склопио први прототип свог асинхроног мотора. Мотор је радио.

Из исте године је и његов пасош, који му је 25. новембра 1883. издала Земаљска влада Хрватске, Славоније и Далмације.

Шестог јуна 1884. стигао је у њујоршку луку, преко Касл Гардена, са писмом препоруке Чарлса Бачелора за Томаса Едисона. Запослио се у Edison Machine Works у Герк стриту, где је преправљао динамо-машине, а почетком 1885. дао је отказ.

У марту 1885. основао је са двојицом ортака, Бенџамином Вејлом и Робертом Лејном, предузеће за лучно осветљење у Рауеју, у Њу Џерзију. Његови први патенти, из 1886, односе се на лучне лампе. Ортаци су га истиснули: остали су му патенти, али не и акције које су нешто вределе. Како је причао, 1886. и 1887. радио је као надничар и копао канале.

У априлу 1887. основао је са Алфредом С. Брауном и Чарлсом Ф. Пеком компанију Tesla Electric Company, са лабораторијом у Либерти стриту 89, на Менхетну. Дванаестог октобра пријавио је патент асинхроног мотора са обртним пољем: US 381.968, одобрен 1. маја 1888. Две недеље касније објаснио га је пред Америчким институтом инжењера електротехнике.

У јулу 1888. Џорџ Вестингхаус је откупио лиценцу за његове вишефазне патенте; према његовом биографу В. Бернарду Карлсону, за 60.000 долара у готовини и акцијама и тантијему од 2,50 долара по коњској снази. Тесла је провео око годину дана у Питсбургу као саветник.

Био је то рат струја: Едисонова једносмерна против Вестингхаусове наизменичне. Кампања против наизменичне струје посегнула је и за електричном столицом, први пут употребљеном 1890. Тесла није водио ту пословну борбу: он је измислио систем.

Између 1889. и 1895. лабораторија му је била у Јужној Петој авенији 33-35, на Менхетну. Ту је изводио огледе са високом фреквенцијом: цеви са гасним пражњењем, претече неона, и сијалице које су светлеле без жица, у пољу његовог калема. Тридесетог јула 1891. постао је амерички држављанин, а исте године патентирао је Теслин калем, резонантни трансформатор који носи његово име.

Држао је предавања на Колумбији 1891, а у Лондону и Паризу 1892. У априлу 1892. умрла му је мајка у Госпићу. Месец дана касније, 24. маја, био је у Загребу и Градском већу, у старој градској већници на Марковом тргу, предложио да се изгради централа на наизменичну струју. Тада до тога није дошло; данас ту посету памти спомен-плоча.

У пролеће 1894. Марк Твен је позирао у лабораторији са једном од тих сијалица у рукама. То је фотографија на овој страници.

Светска колумбовска изложба отворена је у Чикагу 1. маја 1893. и трајала је до 30. октобра. Вестингхаус је добио уговор да је осветли наизменичном струјом, а у његовом павиљону приказан је Теслин вишефазни систем, са генератором од 500 коњских снага.

Тесла је изложио своје цеви са пражњењем и Колумбово јаје, бакарно јаје које се вртело око себе у обртном пољу, а у августу је говорио на Међународном конгресу електротехнике.

Cataract Construction Company је 1893. за Нијагарине водопаде одабрала Вестингхаусов вишефазни систем, заснован на Теслиним патентима. Централа „Едвард Дин Адамс” почела је да ради у августу 1895, са генераторима од по 5.000 коњских снага: била је то прва велика централа на наизменичну струју.

Шеснаестог новембра 1896. струја је стигла до Бафала, удаљеног око 40 километара. То је био доказ да наизменична струја може да пренесе енергију далеко.

У зору 13. марта 1895. изгорела је зграда у Јужној Петој авенији. Тесла је изгубио целу лабораторију: машине, белешке, прототипове. Није био осигуран.

Почео је испочетка у Ист Хјустон стриту 46. Године 1898, на Електричној изложби у Медисон сквер гардену, показао је чамац који је слушао наредбе преко радија и назвао га телеаутомат. Патент US 613.809 одобрен му је 8. новембра те године.

У мају 1899. стигао је у Колорадо Спрингс и подигао лабораторију са огромним појачавајућим предајником да би проучавао олује са грмљавином и бежични пренос енергије. Отишао је у јануару 1900. Његове белешке из тих месеци објављене су 1978.

Најпознатија фотографија из тог времена приказује га како мирно чита поред пражњења дугих више метара. То је вишеструка експозиција коју је у децембру 1899. направио фотограф Дикенсон В. Али: Тесла није седео ту док је машина пражњила. Објављена је у јуну 1900. у часопису Century Magazine, уз његов есеј о људској енергији.

Џ. П. Морган му је 1901. дао 150.000 долара за станицу за бежичну телеграфију и светски пренос у Шорхему, на Лонг Ајланду. Постројење је пројектовао биро Стенфорда Вајта, а торањ је достигао 57 метара.

У децембру 1901. Маркони је пренео сигнал преко Атлантика, и Морган није дао више новца. Радови су стали око 1904. или 1905. У међувремену Тесла је патентирао турбину без лопатица, са глатким дисковима (1913), која никад није постигла комерцијални успех. Торањ је 1917. срушен и продат као старо гвожђе да би се платио његов дуг хотелу Валдорф-Асторија. Исте године AIEE му је доделио Едисонову медаљу, своје највише признање.

Данас је на том земљишту Tesla Science Center at Wardenclyffe, откупљен 2013. захваљујући групном финансирању.

Од 1900. живео је по хотелима: Валдорф-Асторија, Сент Реџис, Пенсилванија, Гувернер Клинтон. Године 1934. уселио се у хотел Њујоркер, на Осмој авенији, у собу 3327 на 33. спрату. Према Карлсону, тих последњих година кирију му је плаћао Вестингхаус.

Године 1931, за свој 75. рођендан, био је на насловној страни часописа Time.

Умро је сам, 7. јануара 1943, у соби 3327, у 86. години. Према мртвозорнику, од коронарне тромбозе. Нашла га је собарица следећег јутра.

Канцеларија за страну имовину запленила је његове папире, а прегледао их је инжењер Џон Г. Трамп са MIT-а. Сахрана је била 12. јануара у катедрали Светог Јована Богослова у Њујорку, а кремиран је на гробљу Фернклиф.

Пет месеци касније, 21. јуна, Врховни суд Сједињених Држава поништио је Марконијев главни патент за подешавање, између осталог зато што га је Теслин патент US 645.576 већ предухитрио. Суд никога није прогласио проналазачем радија: пресудио је у патентном спору.

Његов нећак Сава Косановић донео је 1957. урну у Београд. Од тада стоји у Музеју Николе Тесле, у Крунској улици 51, у позлаћеној кугли. Музеј је основала југословенска влада 1952, а отворен је 1955; чува његов лични архив, више од 160.000 докумената, који је од 2003. уписан у Унескову листу Памћење света.

Српска православна црква је 2014. затражила да се урна пренесе у Храм Светог Саве. До завршетка овог омажа нисмо успели да проверимо како је тај захтев решен.

Године 1960. 11. Генерална конференција за тегове и мере, одржана у Паризу, усвојила је теслу (T) као јединицу густине магнетног флукса у Међународном систему јединица: једна тесла је један вебер по квадратном метру. Његово презиме остало је уписано у физику.

Оставио је око 300 патената у 26 земаља, од тога 112 у Сједињеним Државама.

У Загребу је Технички музеј отворен 1963, двадесет година после његове смрти, са огледима на његовом трансформатору. Град му је 2015. дао његово име: Технички музеј Никола Тесла. То није музеј о њему, него загребачки технички музеј, који му посвећује Кабинет за демонстрације; њега обилази овај омаж.